Данас је дан усековања главе Светог Јована Крститеља, највећег од пророка. Данас је празник и пост, радост и туга. Прослављајући Јована Крститеља ми се радујемо што је Господ преко њега уздигао људску природу на такву висину, али у исто време видимо и огромну провалију у коју се људски род спушта кроз лик злочиначке династије Ирода.
Ирод Антипа I је био позван у Рим због државних послова. Император Тиберије је добио много притужби које су се односиле на Иродову самовољу и окрутност. Кад је допутовао у главни град империје, зауставио се код свог рођака Филипа, који је живео у Риму. И мада се Ирод, будући на власти, није чак ни сећао да има рођака, Филип га је радо примио и показао изузетно гостопримство.
Треба рећи да је император Тиберије био душевни болесник којем се чинило да стално постоје некакве завере против њега и да неко стално покушава да га убије. Већи део времена проводио је у свом дворцу, на једном острву, сличном неприступачној тврђави. Тај император је био толико подозрив да чак ни његови ближњи нису могли бити сигурни да им се ништа неће догодити. Императоров гнев је био страшан и убитачан. Доносио је веома брзе и немилосрдне одлуке. Управо зато се Филип изложио великој опасности кад је примио Ирода у свој дом. Наиме, уколико би Ирод био проглашен кривим и кажњен, царски гнев обрушио би се и на Филипов дом. Но, Филип је ипак испоштовао свети закон гостопримства.
Сусрет са царем завршио се срећно по Ирода, будући да је одлично знао да се оправда, па је у миру био отпуштен. За указану великодушност Филипу се захвалио тако што му је украо његову младу жену Иродијаду и тајно с њом побегао из Рима. Њима се придружила и Иродијадина ћерка Саломија која је више желела да у Галилеји живи као принцеза, него у Риму потпуно непозната.
Ирод је бесрамно отерао своју закониту жену, врлинску ћерку арапског цара Арете. На то је реаговао Јован Претеча и дигао свој глас против њега. Царев пример могао је заразно утицати на цео народ и зато га је Јован неустрашиво разобличавао. На пророка нису деловалe ни претње, ни ласкање, ни наговарање. Тада је Ирод наредио да га тајно ухвате и затворе у тврђаву Мохедрон, која се налазила на источној обали Мртвог мора.
На Иродов рођендан у двору су се окупили бројни гости и старешине израиљског народа. Тада је пред гостима плесала Иродијадина ћерка Саломија, која је тако угодила цару и његовим пијаним гостима, да јој је уз заклетву обећао да ће испунити сваку њену жељу, па макар и пола царства тражила. Но Ирод није могао дати пола царства зато што су се већ одавно у планинама Јудеје и Галилеје налазили римски гарнизони који су фактички били власници те земље.
Саломија је питала своју мајку шта да тражи од цара, а Иродијада јој је одговорила: „Главу Јована Крститеља.“ Ирод се сневеселио. Иако окрутан, за разлику од свог оца Антипатра који је буквално натопио крвљу целу Јудеју, он је био по карактеру и покварен и лукав, због чега га је сам Господ назвао лисицом. Ирод се бојао да погуби Јована Крститеља, јер се плашио да ће тиме навући на себе гнев народа, а стрепео је чак и од најмање побуне. Но, с друге стране пружила му се прилика да се лако обрачуна са Пророком, јер, тобоже, није он био иницијатор тог погубљења, него је ситуација била таква.
Правдајући се тиме да је дужан да испуни царску заклетву, послао је војника у тамницу, која се налазила у подруму замка, у којој се налазио највећи од свих пророка. Војник је затекао Јована Крститеља како клечи и моли се Богу. Пророк је знао да је смрт дошла по њега, али се није ни померио. Војник му је мачем одрубио главу и донео је цару на позлаћеном тањиру. Цар је главу предао Саломији, а она својој мајци.
По предању, Иродијада је почела иглом да пробада уста Јована Крститеља, иста она уста која су је разобличавала, али је чак и од мртвог Пророка чула исте те страшне речи разобличења. Наредила је да главу Претечину закопају на месту на које је бацано сметлиште из дворца. Његово тело узели су ученици и тајно га пренели у град Севастију.
Браћо и сестре, Јеванђеље је упућено нама, свакоме од нас понаособ. Погубљење Јована Крститеља није само догађај који се збио у Палестини пре две хиљаде година, него и догађај који се на мистичком плану често понавља у нашим душама. Саломија је слика греха, девојка која плеше слика је заводљивих грешних слика које видимо. Наш ум је цар који је дужан да влада нашим осећањима, али као што цар пијан од страсти постаје роб греха, тако и наш ум почиње да се довија како да удовољи својој страсти.
Јован Крститељ мистички представља нашу савест која нас гласно упозорава на грех. Но ми у таквим тренуцима мрзимо своју савест, желимо с њом да се обрачунамо и да нас више не мучи, да њен глас утихне. Гушимо своју савест и покушавамо себе да оправдамо, што је слично затварању Јована Крститеља у тамницу.
Слика Иродијаде је слика мрачне демонске силе која нас вуче у грех. Ирод шаље џелата код Јована Крститеља, правдајући се тиме да ће у супротном бити осрамоћен у очима народа. А ко је био тај народ? То су били пијани гости, иначе Јевреји, који су дубоко у својој души мрзели и Ирода и целу његову династију. С друге стране, Ирод је њих презирао, али је ипак био роб њиховог мишљења.
Исто тако је и нама веома често стало до мишљења недостојних људи, па често нечасно поступамо због некаквог закона, навике или због мишљења овога света. На пример, пред нама хуле на име Божије, а ми ћутимо, пред нама изговарају светогрдне речи, а ми се смешкамо. Зар нисмо тада слични Ироду који је постао роб својих гостију?
Са грехом се почело од славља у Иродовом дворцу, а све се завршило страшним злочином и убиством. Грех и почиње од нечег малог. У књизи о Јову демон се назива и мравом и лавом. Он нам се у почетку попут мрава увлачи у срце и наше помисли, а затим почиње да расте и постаје огроман и моћан попут лава.
Браћо и сестре, данас се молитвено сећамо највећег Светитеља после Пресвете Дјеве Марије. Јован Крститељ је сјединио у себи подвиге и венце пророка јер је он последњи пророк. Он је најављивао скори долазак Спаситеља света. Он је исто тако и први апостол зато што је људима показао Христа који је дошао. Он је исповедник јер је био утамничен због истине, али и мученик зато што је погубљен због разоткривања царевог греха. Он је и праведник јер је сачувао целомудреност и чистоту своје душе и јер је у контакту с људима увек исповедао само истину. Он је и проповедник зато што је људима проповедао о покајању као оном што је најнеопходије за спасење.
Уколико не очистимо своје срце, нећемо моћи да осетимо праву духовну радост и блискост према Богу, јер је једини пут до љубави пут покајања. Свети оци кажу: „Христос је оличење љубави, а Јован је пример покајања.“ И као што нам Јован Крститељ указује на Христа као на Спаситеља света, тако нас и покајање води ка љубави. Амин.
