Шта је Лазарева субота?

Лазарева субота, у народу позната и као Врбица, прославља се дан уочи празника Цвети и посвећена је чудесном догађају васкрсења из мртвих праведног Лазара из Витаније.

Ово чудо не представља само једно велико дело Божије љубави и силе, већ и најаву Христовог Васкрсења, као и општег васкрсења свих људи које ће се догодити приликом Другог Христовог доласка. Лазарева субота је живо сведочанство да Христос није дошао само да поучи људе, него да победи смрт и свима отвори пут у вечни живот.

Лазар је био брат Марте и Марије и Христов близак пријатељ. Када је Господ дошао у Витанију, прошло је већ четири дана откако је Лазар умро. Тада је Лазарева сестра Марта истрчала у сусрет Исусу, који јој је рекао: Ја сам Васкрсење и Живот: који верује у мене ако и умре, живеће (Јн. 11, 25).

Ове Христове речи спадају међу најважније у Светом Писму. Господ не каже само да Он дарује васкрсење, већ да је Он сам Васкрсење и Живот. То значи да је Његова богочовечанска личност извор вечног живота.

Када је Марија дошла пред Исуса, пала је пред Његове ноге говорећи: Господе, да си ти био овде, не би умро мој брат. Видевши њен бол, као и плач Јудејаца који су били с њом, Господ се дубоко потресао. Када су га потом повели ка Лазаревом гробу, Јеванђелист Јован кратко и снажно сведочи: Исусу ударише сузе (Јн. 11, 35).

Дошавши до гроба, који беше затворен каменом, Христос је заповедио да се камен уклони. Марта је тада рекла да Лазар већ заудара, јер је четири дана у гробу. Али Господ јој одговара да ће, ако верује, видети славу Божију. Када је камен био уклоњен, Христос је подигао очи ка Оцу и заблагодарио му, да би народ који је стајао около разумео да је Он послан од Оца.

Потом је громким гласом повикао: Лазаре, изиђи напоље! И догодило се чудо: Лазар је изашао из гроба, увијен у погребне повоје, а Господ је заповедио присутнима: Раздрешите га и пустите нека иде. Видевши ово велико чудо, многи од присутних Јудејаца поверовали су у Христа (уп. Јн. 11, 32–45).

Ово чудо је једно од најзначајнијих које је Господ учинио. Оно открива да је Христос Господар живота и смрти, Онај коме је све могуће, и да смрт нема коначну власт над људским родом. Лазарева субота зато стоји на самом прагу Страсне седмице као моћна најава празника Христовог Васкрсења. Пре него што ће добровољно поћи на страдање, Господ показује да је Он победник над смрћу.

У овом празнику се спајају две велике истине хришћанске вере. Прва је да је Христос истински човек, јер плаче због свог преминулог пријатеља у чијој се судбини огледа трагично стање читавог људског рода, који се налази под влашћу греха и смрти. Друга је да је Христос Син Божији, јер речју подиже Лазара из гроба.

Свети Јован Златоусти објашњава да је Господ намерно сачекао да Лазар буде сахрањен и да се појаве несумњиви знаци распадања како би и чудо његовог васкрсења било несумњиво и како га нико не би могао довести у питање.

Зато је ово чудо имало огроман одјек међу Јудејцима који су поверовали у Христа, али је било и коначан повод да његови непријатељи направе заверу да га убију.

Шта се десило са Лазаром после његовог васкрсења?

После васкрсења, Лазар је отишао на Кипар, где је постао епископ. Живео је још око тридесет година, служећи Богу и људима, а онда у миру предао своју душу Богу. Град Ларнака је добио име по томе што је Лазар сахрањен у њему, јер реч Ларнака значи „друга гробница“. На месту где је сахрањен подигнут је храм Светог Лазара у коме се налази део његових чудотворних моштију.

Зашто се Лазарева субота зове Врбица?

У српском народу Лазарева субота је позната као Врбица. Тај назив је повезан са обичајем да деца тог дана у цркву доносе гранчице врбе. Пошто палме нису карактеристичне за наше поднебље, врба је постала замена за палмине гране којима је народ у Јерусалиму дочекао Господа приликом Његовог свечаног уласка у Свети град.

Врба, као биљка која се рано буди после зиме и пушта пупољке, постала је симбол обнове и препорода. Зато се гранчица врбе лако уклопила у смисао овог празника: Лазарева субота и Цвети већ носе предукус Васкрса, победе живота над смрћу и духовног обновљења човека.

Врбица – празник деце

Врбица има посебно место као празник деце. То није случајно. У Матејевом Јеванђељу видимо да су, после свечаног уласка Господњег у Јерусалим, деца у Храму клицала „Осана Сину Давидову!“ Зато деца нарочито тог дана учествују у богослужењу и украшавају се венчићима од врбе и цвећа.

Црква у том призору препознаје дубоку духовну поруку: Христа препознају као Спаситеља и најближи су му они који су чистог срца и незлобиви попут деце која су му клицала у Јерусалиму.

Зато је празник Врбица прилика да се деца доведу у цркву не само ради лепог обичаја, већ и да би осетила и доживела лепоту молитвеног и литургијског живота Цркве.

Духовни смисао Лазареве суботе

Суштина овог празника није у народним обичајима, него пре свега у његовој дубокој духовној поруци. Лазарева субота нас подсећа да је сваки човек без Бога затворен у гроб греха, пролазности и смрти. Христов позив Лазару да изађе представља позив свакоме од нас да се духовно пробудимо и изађемо из стања обамрлости, равнодушности и удаљености од Бога.

Зато Лазарева субота има снажну покајну и васкрсну димензију. Она нас припрема да не дочекамо Васкрс само као леп обичај и део традиције, него као стварност која треба да се дотакне и нашег живота. Ако је Христос васкрсао Лазара, онда Он може да васкрсне и нас. Без Лазареве суботе тешко је у потпуности разумети дубину и смисао Васкрса.

Овај празник је мост између Великог поста и Страсне седмице. Он већ носи светлост Васкрса, али истовремено стоји непосредно пред данима Христовог страдања. Христос васкрсава Лазара, а затим иде у сусрет страдању и крсном распећу. На тај начин нам показује да нема Васкрсења без Крста и Голготе. Пут ка победи над смрћу води кроз жртвену љубав и добровољно страдање Богочовека ради спасења људи.

Како православни хришћани обележавају Врбицу?

Пре свега, одласком на Свету Литургију. По завршетку Литургије освећују се гранчице врбе, а деца добијају звончиће.

У вечерњим часовима, када богослужбено улазимо у празник Цвети, у многим храмовима верни, а нарочито деца, са гранчицама врбе учествују у свечаној литији око храма, а потом присуствују празничном богослужењу.

Лазарева субота – да ли се пости?

Лазарева субота је посни дан, јер увек пада у време Великог поста.

Тропар Лазареве суботе, глас 1:

Црквенословенски: Обшчеје воскресеније, прежде твојеја страсти увјерјаја, из мертвих воздвигал јеси Лазарја, Христе Боже, тјемже и ми јако отроци побједи знаменија носјашче, тебје побједитељу смерти вопијем: Осана во вишњих, благословен грјадиј во имја Господње.

Српски: Уверавајући нас пре твог страдања у опште васкрсење, из мртвих си подигао Лазара, Христе Боже. Због тога и ми, као деца, носећи знамења победе, Теби, победитељу смрти, кличемо: Осана на висинама, благословен који долази у име Господње!

Вероучитељ Милош Поповић