Одговори архимандрита Рафаила Карелина на питања верника и одабране поуке из његових књига:

Гнев се дели на неколико видова. Први је бес. Бесан човек је попут огња. Тај незадрживи гнев до те мере завлада човеком да се понаша као лудак. Други вид гнева је злопамћење. Такви људи не могу дуго да забораве увреду. То је најстрашнији и најопаснији вид гнева и срце таквог човека као да се претвара у змијско легло. Други видови гнева су мржња, увредљивост и претерана сумњичавост – кад човек у свему, у свакој речи, види некакве смицалице, прекор, алузије и подсмех. Један богослов је рекао да такав човек личи на бомбу напуњену прљавштином и да је довољно да будете неопрезни кад поред ње пролазите, па да експлодира и све око себе запљусне страшним смрадом.

Како треба да се боримо против гнева? Јован Лествичник нас поучава: „Као прво, кад у срцу кипти гнев, не треба да започињемо никакве разговоре и објашњења. Треба прво да се смиримо, да угушимо гнев у свом срцу, а то можемо само ћутањем.” Он исто тако саветује да се у таквим тренуцима присетимо добрих особина тог човека, баш зато што нам се у тренуцима гнева чини да је тај човек стециште сваког зла и порока. Треба да се сетимо свега доброг што нам је учинио и свих његових добрих дела, али и својих грехова и тада ће се наш гнев стишати. Свети Оци саветују да се пре но што било шта кажемо у себи помолимо. Уколико нисмо у стању да ћутимо и имамо потребу да одмах одговоримо, ипак прво треба да у срцу изговоримо Исусову молитву тридесет три пута и тек након тога да одговоримо.

Дакле, победа над гневом пре свега је победа над језиком. Тек након тога долази друга етапа, етапа на којој се боримо с гневним мислима.

✦ ✦ ✦

Да бисмо се изборили са својом гордошћу и гневљивошћу треба да изменимо свој однос према свету и другим људима. Гордост је лажна представа о себи и своме достојанству, о поштовању и части, који нам, наводно, припадају. Горд човек је свагда у праву у сопственим очима. Њему се подсвесно чини да је свет створен ради њега, он себе поставља у средиште свега, сматра да је бољи од других, да су људи дужни да га поштују, и да његово мишљење и воља треба за свакога да буде закон.

Међутим, то се у стварности не дешава и отпор му пружају сви људи са којима се среће, укључујући и његове најближе. Он непрестано долази са свима у сукоб, незадовољан је због тога, осећа се увређено, ожалошћено, огорчено. На плану осећања, такво стање рађа гнев, раздражљивост, мучно осећање увређености и, неретко, дуготрајно злопамћење.

Да би се човек излечио од овога и исправио свој живот неопходан је упоран и многогодишњи духовни труд. Треба да се учимо да служимо другим људима, а не да од свих тражимо да служе нама. Не намећимо другима своју вољу, већ исцељујмо своју вољу од самовоље кроз потчињавање јеванђелским заповестима. Служење ближњима израз је хришћанске жртвености која човеку, укоренивши се у његовоме срцу, доноси истинску радост. А радост одрицања од себе и давања доброте другима је знак духовне обнове човека.

✦ ✦ ✦

Плаховитост и гневљивост су показатељи наше гордости и унутарње тежње да у свему потчинимо људе око себе и да их учинимо покорнима нашој вољи. Ми се разјарујемо када људи не испуњавају наше жеље, а још више када нам се отворено противе. Сматрамо да смо средиште света, а да су сви други људи ту само да би творили нашу вољу, да би нам служили.

Морамо да научимо да уважавамо и схватамо друге људе. Они имају пуно право на своје мишљење и своје поступке, различите од наших жеља и наше воље, јер је Бог свакоме дао слободну вољу. Разјарујући се на друге због ситница ми, у ствари, показујемо да хоћемо да их поробимо на један диктаторски начин, да им одузмемо право избора, слободу.

Сваки човек има своје неотуђиво Божанско достојанство, које никада не смемо губити из вида, и своје личне слабости, према којима треба да пројављујемо трпељивост. За победу над плаховитошћу и гневљивошћу потребан је дуготрајан, тежак и, понекад, мучан духовни рад над самим собом. Али, тек победа над егоизмом и егоцентризмом чини човека истински срећним, док су гордост, сујета и самоумишљеност – извор непрестаног сукобљавања са свима и стреса која разара унутарњи мир и чини човека неспособним за духовно узрастање.

✦ ✦ ✦

Страст гнева спада у оне страсти које се не могу брзо искоренити. За то је потребно много времена и упорна борба против себе. Почетак победе над гневом јесте у томе да оћутимо док наше срце кипти од гнева, а наш ум оправдава нашу страст гнева као, наводну „борбу за истину”. После напада гнева, ми као да се освестимо после тешког пијанства и видимо да смо сами себе обманули.

Када осетите гнев у срцу, сваки даљи разговор треба да одложите, док се не смирите и док напад гнева не престане у Вашем срцу. Чак и ако су истините, речи изговорене у време гнева, прожете су злобом, и душа другога човека их спонтано одбацује. Ако из неког одређеног разлога није могуће одложити разговор, помолите се пре разговора за човека који Вас је прогневио, а затим у себи тридесет и три пута изговорите Исусову молитву.

✦ ✦ ✦

Када осетите да се, током разговора или расправе, у Вашем срцу распламсавају бес и љутина, попут огња који прети да ће, кроз Ваша уста, спалити Вашег саговорника, пожурите да напором воље то предупредите, и реците у себи: „Господе, благослови овог човека! Ти си га створио, Ти га помилуј!”

Сетите се да, у тренуцима беса и љутине, око Вас круже демони који хоће да отрују Вашу душу злобом и мржњом према Вашем ближњем, боголиком бићу Божијем, и да Вас лише благодати Божије. Бес, гнев, љутина стоје у вези са гордошћу која у човеку виче: „Како смеју неког таквог као што сам ја да не послушају!” Чак и стид после гнева може долазити од гордости: „Како сам ја, тако добар човек, могао тако рђаво да поступим!”

Човек сматра своју љутину нечим случајним. Обећава себи да се више неће љутити и, наравно, крши своје обећање. Боље је рећи: „Гној који је био скривен у мени избио је напоље. Господе, опрости што сам том прљавштином упрљао свог ближњег, што сам га ожалостио и огорчио, али благодарим Ти што си ми показао какав сам у ствари“.

Не тражите да Вас други поштују као ауторитет, осим када су у питању чланови Ваше породице (супруга и деца), и они који су Вам на радном месту потчињени.