Када у личности и делатности Антихриста зло буде било на врхунцу своје стравичне моћи и власти, доћи ће Господ Христос у неописивој слави и сили свога Богочовечанског добра. То ће бити највеличанственији тренутак у историји земље: сусрет апсолутног Богочовечанског добра, оличеног у Господу Христу, са апсолутним ђавочовечанским злом, оличеним у Антихристу. Тада ће Господ Христос бити толико надмоћнији од Антихриста, да међу њима борбе неће ни бити, јер ће Господ самом појавом својом убити Антихриста и искоренити и њега и његово зло светлошћу доласка свог (2. Сол. 2, 8). Тиме ће се окончати дуга историјска борба Божанског добра и сатанског зла кроз тела људска на попришту ове помрачене звезде Божије, и завршити садашњи временско-просторни поредак живота и твари. Зато се у Светом Откривењу овај дан по преимућству назива даном Господа нашега Исуса Христа (2 Кор. 1, 14; 1 Кор. 1, 8; 1 Кор 5, 5), даном Христовим (2 Сол. 2, 2; Флп. 1, 10; Флп. 2, 16), даном Господњим (2 Петр. 3, 10).

Обучен светлошћу као ризом, Господ Исус ће доћи у таквој сили и слави, какву око људско видело није, ни ухо чуло, нити срце људско наслутило. То ће бити потпуна, свесавршена слава Тројичног Божанства, јер су пресвета уста Спаситељева изрекла да ће Он доћи „у слави својој и Очевој и Светих Анђела“ (Лк. 9, 26). Јер је слава Очева у исто време и Његова. Као Јединородни Син Божји, Он је у свему раван Оцу; и све што има Отац Његово je: Његова је и предвечна Божанска слава. За првог доласка Свог, смирени Господ Исус скривао је ту предвечну Божанску славу своју завесом тела свог многострадалног (в. Јевр. 11, 20); но при другом доласку свом, Он ће ту Божанску славу показати кроз прослављено тело своје. Јер Он, вечни Син Божји, оваплоћењем је постао Син Човечији, и остаће такав занавек. Зато, говорећи ο другом доласку свом, Господ Исус непрестано наглашава богочовечански карактер Личности своје: Доћи ће Син Човечији у слави Оца свога са анђелима светим (Мт. 16, 27; в. Зах. 14, 5); доћи ће Син Човечији у слави својој и сви свети анђели с њим, и сешће на престо славе своје (Мт. 25, 31); и угледаће Сина Човечијега где иде на облацима небеским са силом и славом великом (Мт. 24, 30). Пошто ће при другом доласку Господ Исус открити сву неизречену силу и сјај Божанства свог и искупитељског подвига свог, то се овај долазак Његов и назива у Светом Писму откривењем Господа нашега Исуса Христа (1 Кор. 1, 7-8), откривењем славе Његове (1 Петр. 4, 13).

Непосредни сигнал другог доласка Спаситељевог биће појава крста на небу, као символа спасења нашег, као знака искупитељског подвига Спасовог: Тада ће се показати знак Сина Човечијега на небу (Мт. 24, 30; в. Откр. 1, 7). И сви ће тада распознати у крсту знак Христов, и проплакаће сва племена на земљи (Мт. 24, 30; в. Откр. 1, 7): проплакаће верни од радости и усхићења што им се остварила нада; проплакаће неверни од туге и очајања што нису поверовали у спасоносност крста Господњег него су га сматрали саблазни и безумљем (в. Кор. 1, 17; 1 Кор. 1, 23). И одмах за крстом јавиће се сам Господ Исус, и сви ће угледати Сина Човечијега где иде на облацима небеским са силом и славом великом (Мт. 24, 30; в. Мк. 14, 62; Мт. 26, 64; Откр. 1, 7). Угледаће оног истог историјског Исуса, оваплоћеног Бога, Богочовека, Сина Човечијега, за кога су анђели при Вазнесењу рекли: Овај Исус, који се од вас вазнесе на небо, тако ће доћи као што видесте да иде на небо (Дап. 1, 11; в. 1 Сол. 1, 10; Дан. 7, 13). Тада ће богочовечанска стварност Личности Спаситељеве бити очигледна за све људе, па и за оне који су Га на земљи осудили на смрт и распели (Откр. 1, 7).

Божанска слава Спаситељева при другом доласку Његовом, не може се описати никаквим језиком, ни људским ни анђелским. Сва слава неба, и небеса над небесима, јавићe се тада на земљи. Са Њим ће доћи сви свети анђели, јер је сам Господ обећао: Доћи ће Син Човечији у слави својој и сви свети анђели с Њим (в. Мк. 8, 38; Лк. 9, 26; Мт. 16, 27; Мт. 24, 30; Јуд. 14; Ис. 66, 18). Неодступно верне слуге Спасове, анђели ће Га пратити и при другом доласку Његовом (в. Мт. 13, 41; Мт. 24, 31; Мт. 25, 31; Мк. 8, 38; Лк. 9, 26.), који ће бити као муња, и зато видљив за све и одасвуд. Α муњу, ко може пратити, ако не анђели? Ко може служити таквоме Богу и Господу, који долази као муња, ако не анђели? Стога свети Апостол благовести: Сам ће Господ са заповешћу, кад се заори глас арханђелов и затруби труба Божја, сићи с неба (1 Сол. 4, 16). Господ ће првом арханђелу, Светом Архистратигу Михаилу, том чувару народа Божјег (Дан. 9, 21; Дан. 10, 5. 13. 21), издати заповест ο васкрсењу мртвих и Суду; он ће је објавити осталим небеским војницима, који ће је помоћу труба Божјих обзнанити свима бићима неба и земље, од краја до краја небеса (Мт. 24, 31). И ови ће, живи и мртви, изаћи у сусрет Господу; и сам ће Господ у последњој труби сићи с неба (1 Кор. 15, 52; 1 Сол. 4, 16).

Ова богооткривена истина ο другом доласку Господа Христа сачињава један од главних догмата богочовечанске вере Христове, који је Црква одувек уносила у своје Символе, и његову неопходност за наше спасење одогматила на сва времена уневши га у васељенски Никеоцариградски Символ вере, благовестећи ο васкрслом и вазнесеном Господу Исусу: да ће опет доћи са славом да суди живима и мртвима, и Његовом царству неће бити краја.

Објашњавајући ову вечну истину вере православне, свети Оци су говорили: „Ми проповедамо не само један долазак Христов него и други, који ће бити далеко славнији од првог. Јер при првом Он је доказао своје трпљење, а при другом – носиће круну Божанског Царства. При првом доласку Он је лежао у јаслама, повијен пеленама; при другом – Он ће се оденути светлошћу као одећом. При првом доласку претрпео је крст не марећи за срамоту; при другом – доћи ће у слави, праћен анђелском војском. Ми се стога не задржавамо на првом доласку само, него и други очекујемо… Доћи ће Спаситељ не да Му поново суде него да суди онима који су Га осудили. Он, који је некада ћутао када су Му судили, подсетиће законопреступнике који су при крсту показали дрскост своју, и рећи: Ви сте то чинили, ја ћутах (Пс. 49, 21). Онда је Спас дошао ради домостроја спасења – δι’ οίκονομίαν –, поукама учећи људе, а тада ће се они по неопходности, макар и не хтели, покорити Његовом царству (Свети Кирил Јерусалимски).

Одабрани одељци из трећег тома Догматике Светог Аве Јустина