При свом другом доласку Господ Христос ће, пошто васкрсне све мртве, обавити Општи и последњи суд. Овај ће суд обухватити све људе свих времена: нико од људи неће моћи да га избегне. Ο томе Свети Апостол Павле пише: Свима нам се ваља јавити на суду Христовом, да прими сваки оно што у телу учини, добро или зло (2. Кор. 5, 10). – Сви људи, хтели или не, хитају кроз капију смрти ка Свеопштем суду и Вечном Судији – Христу. Зашто Он Вечни Судија? Зато што је Он у васцелом роду људском и у свима човечанским световима Једини Безгрешан, и стога Једини Непогрешан. На Суду свом Он неће погрешити нити се ο икога огрешити, или икоме неправду нанети. Јер је свезнајући и свевидећи. Све, од најкрупнијег до најситнијег у нашем људском животу, у нашој људској души, у нашем људском свету, Њему је до најтананијих танчина познато. Α Његова јединствена свеправедност и свемилостивост јемство је да ће Његов суд ο свакоме од нас бити и свеправедан и свемилостиван, и безгрешан и непогрешан. Срећа је рода људског, и то изузетна срећа, што управо Господу Христу, Богочовеку, припада суд над нама, а не неком нижем бићу, које би самим тим што није Богочовек, морало бити погрешиво, или у сваком случају несвезнаjућe и несвевидеће, у својим судовима ο тако неисказано сложеном и загонетном бићу као што је човек.
Наш људски живот, то је живот у свету Божјем, на имању Божјем. Α и сами смо дело руку Божјих, творевина Божја: јер су нам и душа и тело од Њега. И стога је природно да Он на крају свих крајева прегледа и види, оцени и процени, и пресуди како смо живели на Његовом имању Његовом творевином, тојест душом и телом. И тако нам одреди свеправедно и свемилостиво судбину надаље кроз сву вечност. Јер ће и то Он учинити безгрешно и непогрешиво: сваки ће добити оно што заслужује и оно што највише воли. Ко се за живота на земљи опредељивао за зло, и душом и телом га чинио, томе ће Он дати да му и душа и тело иду за својим злом. Сва вечност наша зависи од Њега, или боље: од нас, од дела наших. Он има само да их оцени завршном оценом, да да свој завршни суд ο њима.
Као свезнајући, свемилостиви и свеправедни Бог, Господ Христос ће свима и свакоме судити по божанској правди и милости. Тада ће се обелоданити не само наша дела него и све наше мисли, осећања, жеље и речи. И ми ћемо морати пред свевидећим и свеправедним Судијом дати одговор за све. И Он ће нас осудити не само за рђава дела, него и за рђаве мисли, и за нечиста осећања, и за ружне жеље, и за рђаве речи. Јер је Он рекао: Кажем вам, да ће за сваку празну реч коју рекну људи, дати одговор на дан Суда (Мт. 12, 36).
Страхота и ужас Страшнога суда за грешнике састојаће се нарочито у томе што ће сви они у том тренутку јасно сазнати и очигледно увидети: да се Исус Христос заиста оваплотио ради спасења свих, пострадао за све, дао свима у Цркви благодатна средства спасења – свете тајне и свете врлине, да је заиста Он једини Спаситељ људи, да је Његово Свето Еванђеље заиста једини прави смисао и циљ човекова живота на земљи, да је Његово име заиста једино име којим се људи могу спасти грозне бесмислице греха и смрти, и избећи вечне муке у вечном царству греха и зла – паклу (в. 1 Сол. 1, 6-10). Тада ће сваки, који за живота на земљи није поверовао у Христа као Бога и Спаситеља, неодољиво осетити свим својим бићем, да је тим самим још на земљи осудио себе на вечне муке (Јн. 3, 18; Јн. 5, 24).
На Страшном суду, пошто одвоји праведнике од неправедника, Господ ће праведницима доделити вечно блаженство у Царству Божјем, а неправедницима – вечне муке у царству ђавољем. Он ће праведницима рећи: Ходите, благословени Оца мога, примите царство које вам је припремљено од постања света (Мт. 25, 34). Α неправедницима ће рећи: Идите од мене, проклети, у огањ вечни, који је припремљен ђаволу и анђелима његовим (Мт. 25, 41). И ови ће отићи у муку вечну, а праведници у живот вечни (Мт. 25, 46). После Свеопштег суда настаће вечни живот како за праведнике тако и за грешнике. За праведнике ће се овај живот састојати у вечном блаженству, а за грешнике – у вечним мукама.
Вечно блаженство праведника ми не можемо ни приближно замислити ни осетити. Свети апостол благовести: Што око не виде, и ухо не чу, и у срце човеку не дође, оно припреми Бог онима који Га љубе (1 Кор. 2, 9). Колико нам је у Светом Откривењу казано, блаженство праведника у вечном животу долазиће од њихове близине са Богом, од општења са Њим, од живљења у Богочовечанском телу Цркве Христове, од заједничарења у светлости и слави јединог Победитеља смрти и греха и ђавола – Господа Христа. Јер је Он – непресушни извор савршеног и вечног блаженства. Ο томе Спаситељ благовести: Тада ће праведници засјати као сунце у царству Оца свог (Мт. 13, 43). Пребивајући у светим тајнама и светим врлинама, ми ћемо пребивати у самом Господу, јер: „Бог је љубав, и који обитава у љубави, у Богу обитава и Бог у њему обитава“ (1 Јн. 4, 16). У вечном животу нашем савршено ће се остварити молитвена жеља човекољубивог Господа: да сви једно буду, као Ти, Оче, што си у мени и ја у Теби; да и они у нама једно буду. Ја у њима и Ти у мени; да буду усавршени у једно (Јн. 17, 21. 23).
Погружени у неисказана савршенства Тројичног Божанства, праведници ће у вечном животу сијати као сунце у царству Оца небеског, и радости њихове нико неће моћи узети од њих (Мт. 13, 43; Јн. 16, 22. 24). Хранећи и душу и тело божанским истинама и добрима, праведници неће више ни огладнети ни ожеднети, и неће их пећи сунце, нити икаква жега (Откр. 7, 16; в. Ис. 49, 10). И у себи и изван себе они ће налазити изворе вечне радости, јер смрти неће бити више ни у њима ни око њих да им загорчава живот (Откр. 21, 4). Њихова ће се радост нарочито увећати тиме што ће они живети на новом небу и новој земљи, где ће све блистати божанском безгрешношћу својом, и где ће сва богоздана твар радосно учествовати у блаженству и слави синова Божјих (Откр. 21, 1; 2 Кор. 12, 4; Рим. 8, 21). Телом својим безгрешним и бесмртним, они ће бити саобразни телу славе Христове (Флп. 3, 21); општиће са анђелима као са светом браћом својом, јер ће приступити Сионској гори, и граду Бога живога, Јерусалиму небескоме, и многим хиљадама анђела, к свечаном Сабору и Цркви првородних који су написани на небесима (Јевр. 12, 22-23). Као деца једнога Оца, они ће кроз Господа Христа у Духу Светом бити благодатна браћа међу собом, житељи једнога дома, и Бог ће бити „све у свему“ (Јн. 14, 2; 1 Кор. 15, 28). Но ово неисказано блаженство праведника једино може дочарати пророчко виђење Христољубљеног тајновидца Јована Богослова. Са апокалиптичких висина он благовести: И видех небо ново и земљу нову; јер прво небо и прва земља прођоше. И видех свети град, Јерусалим нови, где силази са неба од Бога, припремљен као невеста украшена мужу своме. И чух глас громки с неба који говори: Ево Скиније Божје међу људима, и Он ће становати с њима, и они ће бити народ Његов, и сам Бог биће с њима. И Бог ће отрти сваку сузу из очију њихових, и смрти неће бити више, ни жалости, ни јаука, ни бола неће бити више (Откр. 21, 1-4).
Вечно блаженство праведника неће бити подједнако. Степен блаженства зависиће од степена праведниковог моралног савршенства. Сваки ће учествовати у том блаженству по мери свога моралног савршенства: по мери своје освећености, своје обогочовечености, своје отројичености, своје оцрквењености. Степен, јачина, пуноћа суделовања у вечном блаженству зависиће од пуноће, јачине, степена моралног савршенства сваког праведника. Као што ο томе пише Свети Апостол Павле: Друга је слава сунцу, а друга слава месецу, а друга слава звездама; јер се звезда од звезде разликује у слави. Тако и васкрсење мртвих (1 Кор. 15, 41-42).
Вечна судба грешника биће у свему супротна вечној судби праведника. Сваки ће од њих према своме моралном стању суделовати у вечним мукама. Вечно мучење њихово долазиће од тога што ће они вечито живети у царству зла и у друштву твораца зла: ђавола. Ο томе сведоче Спаситељеве речи, које ће на дан Суда бити упућене грешницима: Идите од мене, проклети, у огањ вечни, који је припремљен ђаволу и анђелима његовим (Мт. 25, 41). И ови ће отићи у муку вечну (Мт. 25, 46). Заљубљени у зло, они ће, по свеправедном суду Божјем, такви ући и у вечни живот, и том љубављу према злу живети кроз сву вечност као што су њоме добровољно живели на земљи. Јер би Бог престао бити Богом, када би их насилно отргао од зла и греха. Вечно мучење грешника неће бити подједнако; оно ће зависити од каквоће и степена грешникове грешности. Степен вечних мука биће за сваког грешника сразмеран степену његове моралне искварености (Мт. 16, 27; Рим. 2, 6; Лк. 12, 47-48).
Одабрани одељци из трећег тома Догматике Светог Аве Јустина
