Манастир Зочиште, посвећен Светим Врачима Козми и Дамјану, налази се у истоименом селу недалеко од Ораховца и Велике Хоче. Село и манастир носе име по чудотворном извору лековите воде који се налази испод храма. У народу је та вода позната као „лечилиште за очи“ — отуда и назив Зочиште.
Први писани помен манастира датира из 1327. године, у повељи Светог Краља Стефана Дечанског, којом се манастиру Хиландару дарују имања, међу који се помиње и Зочиште. Сматра се да је манастир настао на темељима старе византијске цркве. Према предању, црква у Зочишту је „триста година старија од Дечана“. Археолошки налази показују да се ту налази древни хришћански локалитет, јер су на месту данашњег храма пронађени ранохришћански надгробни споменици из 4. века и предмети из римске епохе.
У унутрашњости некадашње цркве налазио се фрескопис из 14. века, иконостас од резбареног дрвета, као и разне ретке књиге, међу којима и богослужбена књига – минеј из 15. века који је, нажалост, уништен приликом бомбардовања Народне библиотеке 1941. године. Највећа светиња манастира су мошти Светих бесребреника и чудотвораца Козме и Дамјана.
У лето 1998. године, албански терористи су отели све монахе и десетак мештана, који су се склонили у манастир, и одвели их у непознатом правцу, али су их ослободили након интервенције ОЕБС-а и међународног Црвеног крста. Најтежи тренутак у историји манастира догодио се у септембру 1999. године, када су га, након доласка немачких јединица КФОР-а, припадници ОВК минирали. Тада је манастирска црква срушена до темеља, фреске и иконе су уништене, а околне српске куће спаљене. Братство је евакуисано у последњем тренутку, а мошти су пренете у Сопоћане.
Ипак, као и многа друга места српског страдања, и Зочиште је доживело свој препород. У октобру 2004. године започета је обнова, у којој је коришћен камен из рушевина старог храма. Нова црква је изграђена у готово истом облику као што је и некада била. За време обнове, у рушевинама је пронађена чудотворна икона Светих Козме и Дамјана, поломљена на два дела: на једном се налазио Свети Козма, а на другом Свети Дамјан. Икона је рестаурирана и поново постављена у храму.
Данас се манастир налази под „специјалном заштитом“ КФОР-а, ограђен бодљикавом жицом. Богослужења се врше редовно, а мошти Светих Козме и Дамјана су враћене из Сопоћана.
Оно што Зочиште чини посебним јесу бројна чуда која се дешавају крај моштију Светих Козме и Дамјана. О чудесној помоћи Светитеља сведоче не само православни Срби, већ и Албанци муслиманске вероисповести који су долазили да се моле чак и у годинама када је манастир био у рушевинама.
Братство манастира на челу са архимандритом Стефаном Миленковићем, који је старешина од 2004. године, сведочи о бројним чудима која су се догодила након молитве Светитељима: многе бездетне породице су добиле потомство, нема деца су проговорила, а оболели, којима савремена медицина није могла да помогне, су оздравили.
Албанци, у знак захвалности, остављају разне дарове манастиру, а често су то црне кокошке. Нико не зна зашто баш црне, али манастир све прима са благодарношћу. Недавно је један Албанац, у знак захвалности за оздрављење ћерке, поклонио петнаест садница тује за манастирску порту.
Манастир Зочиште, као место молитве и исцељења, сведочи о живој вери и истрајности српског народа на простору Косова и Метохије. Упркос разарањима, ова светиња је обновљена и поново је постала прибежиште за све који траже Божију милост и утеху.
