Скуп у Вашингтону ради подршке прогоњеној Украјинској Православној Цркви

Свеправославна група од скоро 200 јерараха, свештеника, монаха и верног народа окупила се у Вашингтону како би подигла свест о страдању прогоњене Украјинске Православне Цркве.

Групу је организовало Друштво Светог Јована Шангајског и Санфранциског, а међу учесницима су била и три јерарха: епископ Теодосије Сијетлски (Руска Загранична Православна Црква), епископ Јован Вустерски (Антиохијска архиепископија) и епископ Серафим Костајнички (Српска Православна Црква).

Истакнути чланови ове групе састали су се са 80 чланова Америчког конгреса и њиховим сарадницима, а такође су посетили сваки кабинет у Представничком дому и Сенату. Догађај је завршен конференцијом за штампу на степеницама Капитола, на којој је више конгресмена јавно исказало солидарност са прогоњеном Украјинском Православном Црквом.

Свеправославна група позвала је на укидање украјинског Закона 3894-IX, који је усвојила Врховна рада, а потписао председник Зеленски, са циљем да се укине канонска Украјинска Православна Црква. Први судски поступак који произилази из тог закона, а односи се на забрану Кијевске митрополије, тренутно је у току.

Група је такође позвала на ослобађање митрополита Арсенија Светогорског, који се већ скоро две године налази у притвору по лажним оптужбама, као и на престанак присилне мобилизације свештенства Украјинске Православне Цркве у војну службу.

Конференција за штампу отпочела је обраћањем конгресменке Ане Паулине Луне, која је више пута до сада јавно стала у одбрану Украјинске Православне Цркве. Она је истакла да „амерички порески долари никада не би смели да подржавају владу која активно прогони нашу браћу и сестре у Христу“.

Након тога је за говорницу стала још једна политичарка из редова републиканаца, Кетрин Вајтфорд, објаснивши да забринутост групе није геополитичке природе, већ да је укорењена у људском достојанству и верској слободи. Вајтфорд је поменула закон који има за циљ забрану најстарије и највеће Цркве у Украјини, као и о страдању епископа и свештенства Украјинске Православне Цркве, који се суочавају са неограниченим притвором и присилним војним ангажовањем. Митрополит Арсеније Светогорски већ 18 месеци чами у притвору, без приступа медицинској нези, док је предстојатељ Украјинске Православне Цркве, митрополит Онуфрије, лишен држављанства одлуком председника Зеленског. Поред тога, амерички грађани са узнемирењем посматрају насилна заузимања храмова која се у Украјини дешавају готово свакодневно.

Конгресмен Крејн је истакао да је „стварно стање на терену веома различито од онога како га приказују главни медији. Поред свих ових забринутости, ту је и злостављање хришћана, што је посебно алармантно.“

„Наставимо да се уздамо у Бога, да стојимо чврсто у својим уверењима и да ширимо Јеванђеље широм света“, додао је, изразивши наду да ће окончање рата донети и повратак верске слободе у Украјини.

Након тога је говорио Стефано Форте, истакавши да, иако је председник Клуба младих републиканаца Њујорка, пре свега је на овом скупу као православни хришћанин: „Погрешно је затварати свештенике, погрешно је да наши порески долари иду на прогон хришћана у земљи која није наша“.

Дозвољено је дељење садржаја са сајта уз обавезно навођење оригиналног линка ка објави.

Подели ову објаву са другима:

Митрополит Доситеј Васић рођен је у Београду 5. децембра 1878. године. Гимназију и богословију учио је у свом родном граду, а потом одлази на Кијевску духовну академију коју је успешно завршио 1904. године. Замонашио се још као ученик богословије. Наставник богословије Светог Саве у Београду постао је 1907. године, а две године касније наставио је...

Зашто људи на различите начине реагују на призив Божије благодати? Зашто су неки спремни да сав живот посвете Богу, други су равнодушни према религији, а трећи је презиру, па чак и мрзе? Зашто неки од атеиста мрзе Христа као свог личног непријатеља, уместо да једноставно одбаце религију као њима неприхватљив философски систем? То је тајна,...

Митрополит Николај Хаџиниколау један је од најобразованијих епископа Грчке Цркве. Студирао је физику у Солуну, а потом наставио постдипломске студије у САД – астрофизику на Харварду (на коме је касније предавао) и биомедицинско инжењерство на МИТ-у. Радио је као научни сарадник НАСА-е и истраживач у Бостону, укључујући и рад у Бостонској дечјој болници. Након тога...