Нова духовна радост у манастиру Подмаине – два рукоположења и два монашења

Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски, Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је 29. августа, на празник Нерукотворене иконе Господа Исуса Христа, Светог Архиепископа Јевстатија, Преподобних Романа, Рафаила Банатског и Јоакима Осоговског, служио Свету Литургију у манастиру Подмаине.

Пре почетка Литургије, Митрополит је обукао у послушничко одјејаније Дарија и Уроша. У чин расе и камилавке замонашени су послушници Вељко и Павле са именима Арсеније и Авакум. У чин јерођакона Владика је рукоположио ипођакона Атанасија, а у чин јеромонаха досадашњег јерођакона Јосифа.

Високопреосвећени Митрополит је честитајући празник и имендане игуману Рафаилу и његовој братији, у свом архипастирском слову казао да је Успеније Пресвете Богородице, као празник кога слави цела хришћанска васељена, донео велику радост у свим нашим светињама, а посебно данас, у наставку празника, овде у манастиру Подмаине.

„Данас, као што смо уобичајили, дошли смо поводом имендана нашега оца игумана Рафаила и његове братије – игумана Јевстатија и Јоакима, и данас рукоположенога јеромонаха Јосифа, и монаха Романа и Герасима. Али нијесмо само имали овдје радост због празника Пресвете Богородице и због имендана оца игумана и његове братије, него и због нових, дивних и великих догађаја, значајних за ову свету обитељ. Двојицу братије, Уроша и Дарија, данас смо благословили послије почетног њиховога подвига да буду послушници у овој светој обитељи, у овоме благословеноме братству. Нека их Господ својом милошћу укријепи, да им дарује снаге да издрже подвиг који су узели, на који су се опредијелили, да се добро припреме, ако Бог да, за монашки постриг и за служење Цркви.“

Данас смо имали, како је казао Митрополит, и врх радости ове свете службе кроз примање Светих тајни, али и кроз Свету тајну свештенства, коју су примили наша сабраћа јеромонах Јосиф и нови јерођакон Атанасије:

„Молили смо се сви заједно, драга браћо и сестре, и ми у олтару и ви у храму, да Божија благодат сиђе и да их укријепи, да их Господ обдари даровима Светога Духа и укријепи на свештеничку службу, односно на ђаконску и на свештеничку, али то је све у оквиру Свете тајне свештенства. Она доноси много радости, као што свако служење Господу доноси радост, а посебно богослужење, посебно они који су удостојени да служе престолу Господњем, да служе у олтару. Али, треба добро знати да ова служба јесте и радосна и свијетла за оне који су узели крст свој и одрекли се себе, и који су спремни увијек да испуњавају Божије заповијести. А заповијест за свештеника је Христов примјер и Христова ријеч, Он сам Господ и Бог и Спаситељ наш и Вјечни архијереј од кога произилази свака друга служба, Он сам рече: Нијесам дошао да ми служе, него да служим. Због тога ова света служба захтјева много смирења и самоодрицања, много одрицања од своје воље. И веома много подвига да се очисти и ум и срце, и душа и мисао, и свако осјећање да се просвијетли божанском свјетлошћу и милошћу.“

Говорећи о великој благодати коју носи свештенички чин и свештеничка служба, Владика је подсетио да Господ попушта и на свештенике разна искушења и од овога света, али понајвише и због наших мана:

„Јер иако смо свештеници и ми смо под гријесима и манама и под слабостима, па пролазимо кроз велика искушења. Али, управо тада када трпимо искушења и од свијета и од својих гријехова, а понекад и по Божијем промислу, Господ попусти да види како ће се Његове слуге понијети у искушењима. Провјерава их, да би им касније дао већу благодат и да бих узвео на још већи степен служења. Када је најтеже и када је човјек склон да помисли да га је Бог оставио и да нема ниоткуд помоћи, тада треба остати чврст, поуздан на путу Господњем – издржати, смирити се, молити се Богу. Кајати се за своје гријехе и призвати Божију благодат и милост, и она ће сигурно доћи и показати да је силна Десница Господња – толико моћна да одагна свако искушење.“

По ријечима Архиепископа цетињског пред онима који служе Господу, нема никакве непремостиве препреке, него Господ поставља препреке да бисмо се што боље извежбали, да би се што више пројавила слава Господња и да би Његови свештенослужитељи, а то се односи и на све хришћане, добили проласком кроз искушења што више венаца и што више се овенчали Божијим даровима и Његовом непролазном славом. Митрополит је нагласио да ми хришћани не можемо засветлети докле не прођемо кроз искушења, посебно свештеници, и као пример навео злато које не може да засија докле се по седам пута не претопи у огњу, како би се очистило од сваке прљавштине.

„Не треба да се бојимо, драга браћо и сестре, јер све оно што Господ од нас тражи, Он нам то и омогућава својом милошћу. Његова милост и Његова крепка и силна Десница и љубав Његова нас увијек укрепљавају само кад идемо Његовим путем. Нека буду срећни имендани, срећно рукоположење, монашки постризи и овој новој братији који су данас постали послушници нека Господ буде од помоћи. И Господ и Пресвета Богородица и Анђели и сви Свети, цијело небо се радује када хришћани, а нарочито монаси и монахиње, и свештенослужитељи Господњи иду правим, истинским путем Његовим“, поручио је на крају свог поучног слова Митрополит Јоаникије.

На крају службе благосиљан је и пререзан славски колач поводом имендана, оца игумана Рафаила и његове братије.

Дозвољено је дељење садржаја са сајта уз обавезно навођење оригиналног линка ка објави.

Подели ову објаву са другима:

Митрополит Доситеј Васић рођен је у Београду 5. децембра 1878. године. Гимназију и богословију учио је у свом родном граду, а потом одлази на Кијевску духовну академију коју је успешно завршио 1904. године. Замонашио се још као ученик богословије. Наставник богословије Светог Саве у Београду постао је 1907. године, а две године касније наставио је...

Зашто људи на различите начине реагују на призив Божије благодати? Зашто су неки спремни да сав живот посвете Богу, други су равнодушни према религији, а трећи је презиру, па чак и мрзе? Зашто неки од атеиста мрзе Христа као свог личног непријатеља, уместо да једноставно одбаце религију као њима неприхватљив философски систем? То је тајна,...

Митрополит Николај Хаџиниколау један је од најобразованијих епископа Грчке Цркве. Студирао је физику у Солуну, а потом наставио постдипломске студије у САД – астрофизику на Харварду (на коме је касније предавао) и биомедицинско инжењерство на МИТ-у. Радио је као научни сарадник НАСА-е и истраживач у Бостону, укључујући и рад у Бостонској дечјој болници. Након тога...