Мисија Српске Цркве у Холандији: Саборно крштење Холанђана у реци Лек

У суботу, 13. септембра 2025. године, Светом Тајном Крштења и Миропомазања у Свету Цркву Христову, Цркву Српску и Светосавску, примљено је десет нових чланова Холанђана, који су на крштењу добили имена: Марија, Ксенија, Ирина, Стефан, Катарина, Гаврило, Агатон, Софија, Димитрије и Јован. Крштење и миропомазање су обавили протојереј Горан Ковачевић, јереј Небојша Мастиловић и јереј Крсто Станишић на холандском и енглеском језику.

Новокрштени су прошли једногодишњи катихуменат, током којег су се интензивно припремали за крштење похађајући катихезе. Поред катихеза, редовно су присуствовали и Светим Литургијама на холандском језику које су служене једном месечно, као и на српском језику сваке недеље и празницима.

Већ од октобра ове године почиње нови циклус катихеза за Холанђане који желе да приступе православној вери, а већ сада има више од петнаест пријављених. Последњих година велики број Холанђана приступа православној вeри, међу којима је већина младих у раним двадесетим годинама. Највећи број прилази Српској Православној Цркви или Руској Православној Цркви, а многи су већ примили Свето Крштење и Миропомазање и ревносно живе светотајинским животом.

Интересовање за приступање Православљу све више расте, а свештенство Епархије западноевропске, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа г. Јустина, труди се да све оне који траже Православље прихвати раширених руку, да им пружи љубав и гостопримство, као и да им обезбеде катихезе, поуке и пастирско старање како би испунили Христову заповест: „Идите дакле и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа“ (Мт 28, 19).

Дозвољено је дељење садржаја са сајта уз обавезно навођење оригиналног линка ка објави.

Подели ову објаву са другима:

Митрополит Доситеј Васић рођен је у Београду 5. децембра 1878. године. Гимназију и богословију учио је у свом родном граду, а потом одлази на Кијевску духовну академију коју је успешно завршио 1904. године. Замонашио се још као ученик богословије. Наставник богословије Светог Саве у Београду постао је 1907. године, а две године касније наставио је...

Зашто људи на различите начине реагују на призив Божије благодати? Зашто су неки спремни да сав живот посвете Богу, други су равнодушни према религији, а трећи је презиру, па чак и мрзе? Зашто неки од атеиста мрзе Христа као свог личног непријатеља, уместо да једноставно одбаце религију као њима неприхватљив философски систем? То је тајна,...

Митрополит Николај Хаџиниколау један је од најобразованијих епископа Грчке Цркве. Студирао је физику у Солуну, а потом наставио постдипломске студије у САД – астрофизику на Харварду (на коме је касније предавао) и биомедицинско инжењерство на МИТ-у. Радио је као научни сарадник НАСА-е и истраживач у Бостону, укључујући и рад у Бостонској дечјој болници. Након тога...