Човек се ничему не учи у комфору и спокоју. Због тога Бог и дозвољава да се дешавају искушења. Благостање не учи човека као што га уче искушења.
✦ ✦ ✦
Без борбе нико неће наследити Рај. Христос каже: Уска су врата и тесан је пут (Мт. 7, 14) који води у Рај. Не слушајте оне који вам кажу да ћемо се сви спасти. То је ђавоља превара како бисмо престали да се боримо.
✦ ✦ ✦
Царство Небеско се с напором осваја и подвижници га задобијају (Мт. 11, 12). Оно се не добија као наследство. Ако не будеш приморавао себе, нећеш ући у њега. Лако је чинити зло. А да би се чинило добро, човек треба да примора себе. „Подвижници га задобијају”, не наслеђују, него задобијају подвигом.
✦ ✦ ✦
Сви Свеци су прешли овај пут. Нико се није родио као Светац. Приморавали су себе и на крају су достигли светост. Кроз сопствено искуство су спознали да човек који се удаљава од Бога постаје животиња. „Ум који је одступио од Бога постаје налик или на скотски, или на демонски” (Свети Григорије Палама).
✦ ✦ ✦
Свако искушење доноси добре плодове. Што је хладнија зима, тим је већи род маслина. Ако падне много снега, то значи да можеш да очекујеш много маслиновог уља на јесен. Што је јача олуја, тим је чистије небо после тога и тим јаче светли сунашце. Тако је и у духовном животу.
✦ ✦ ✦
Свети Нектарије је велики Светац. Али шта је морао да преживи, какве муке, каква искушења! Врлина мора бити прогањана да би засијала још јаче.
✦ ✦ ✦
Много је већа плата од Бога када неко трпи неправду, него кад даје милостињу.
✦ ✦ ✦
Кроз невоље се више приближавамо Богу. Кроз распеће је дошло васкрсење. Свети Јован Златоусти хвали Јова не због његовог претходног живота – Јов је био добар, милостив, гостољубив, молитвен – него због његовог трпљења, које је показао када је Бог допустио да га нападну разне болести. Невоље и патње јесу средства, превоз, аутомобили који ће нас превести до Раја. Буди, дакле, одважан и немој се лако предавати очају.
✦ ✦ ✦
Покров Пресвете Богородице је увек присутан, али га ми не видимо. Угледамо га онда кад треба да упаднемо у вртлог, у амбис. Тада нас он избавља од пропасти.
✦ ✦ ✦
Смиреноумље. Највећа врлина. Без смирења није могуће спасење. Сви Свеци до једног су били смирени. Знаш ли ко је Светац? Онај ко не жели да се прави важан чак ни пред кокошкама!
✦ ✦ ✦
Никад не остављајте Исповест и Свето Причешће. Без њих православни хришћанин не може да напредује у духовном животу.
✦ ✦ ✦
Цео дан сам се спремао за Литургију. И кад сам улазио у олтар и изговарао возглас: „Благословено Царство…” нисам могао да се заситим. И искуство ме је научило да што се боље припремим за Литургију, тим веће просвећење добијем.
✦ ✦ ✦
Света Литургија спасава свет. Оче, што више имена помињеш, већу награду добијаш. Велику награду. Ја на Литургији помињем веома много имена. Један човек је у виђењу видео долину с кућама, великим и малим, богатим и сиромашним. Питао је људе који живе у њима:
– Како живите овде сами?
– Лепо живимо – одговорили су му. – Отац Јефрем нас свакодневно посећује.
Видиш? То су покојници. И све је то зато што их помињем.
✦ ✦ ✦
Великом злу нас је научила доконост. Тако кажу Оци. Увек се моли! Кад се не молиш, твој ум скреће или у разврат или у осуђивање.
✦ ✦ ✦
Старац Рафаило који је живео сам близу старца Јефрема, имао је обичај, за време Вечерњег, уместо клепала у које су ударали у манастирима, да удара у неколико празних конзерви од лигњи, које је окачио на одгововарајући начин за једно дрво. Једном, тачно у часу док је ударао у своје конзерве, један сусед монах се пењао стазом преко пута и зачувши звук, изговори наглас: „Ма шта је са овим? Је ли полудео?” Старац Јефрем, копајући на каскадним њивицама, зачу ове осуђујуће речи и касније каза: „У духу сам видео да је душа овог брата пала. И запањила ме је разорна сила осуде”.
✦ ✦ ✦
Једном приликом осудио сам једног владику и одмах ме је напустила божанска благодат.
✦ ✦ ✦
Ако занемарујеш мало, немој мислити да ћеш имати успеха у нечем великом.
