Свети Стефан је први хришћанин који је пострадао због вере у Христа и зато се назива Првомучеником. Његово мучеништво потресно је описано на страницама Новог Завета. Он се назива и архиђаконом, јер је био први од седам ђакона које су свети апостоли поставили на службу око помагања сиротињи у Јерусалиму.
У Делима Апостолским можемо прочитати да је Свети Стефан био, као и дванаест великих апостола, изобилно обдарен силом Духа Светога. Чинио је многа чуда и огромном снагом своје вере, својих речи и дела, доказивао је Јеврејима, својим сународницима, подсећајући на речи закона и пророка Старог Завета, да су они заиста убили Месију, очекиваног толико векова. Због тога је међу својим ближњима имао много непријатеља, али их је увек надмудривао својим јасним и богонадахнутим речима. Како нису могли другачије спречити његово проповедање, прибегли су, уз помоћ лажних сведока, клевети да је хулио на Бога и Мојсија, баш као што се збило и са Христом. Тако су народне старешине против Светог Стефана подбуниле народ. Као и Христа, Стефана су лажно оптужили и ухапсили. После хапшења, уследило је суђење.
На суђењу Свети Стефан је одлучно и разложно побијао једну по једну клевету лажних сведока. Изложио је, јасно и са великим поштовањем, целу историју јеврејског народа од Аврама, који је први добио обећање о доласку Месије, до Мојсија, о којем је такође говорио са великим уважавањем. Но, истина о Месији још више је разгневила јудејске вође. У том узаврелом тренутку, архиђакон Стефан погледа у небо и оно што је угледао објави свима присутнима: „Ево, видим небеса отворена и Сина Човечјег где стоји с десне стране Бога.“ То је разјарило све његове судије те архиђакона Стефана изведоше из града и погубише камењем.
У тој руљи се налазио и Стефанов рођак Савле који се касније искрено и дубоко покајао због гоњења хришћана, исповедио Христа као Спаситеља и примио свето крштење поставши чувени Апостол Павле – један од највећих мисионара и проповедника у историји Хришћанства.
А тога дана, када су Јевреји каменовали архиђакона Стефана, стајала је подалеко, на једној узвишици Пресвета Богородица, са Светим Јованом Богословом, гледајући његово страдалништво и молећи се усрдно Богу за његову душу.
Последње речи Светог архиђакона Стефана су биле: „Господе, не урачунај им грех овај!“
Тело Светог Стефана тајно је узео и сахранио на свом имању Гамалил, јеврејски кнез и потајни хришћанин. Тако славно сконча овај првенац међу мученицима хришћанским и пресели се у Царство Христово.
