У манастиру Антим у Букурешту, 16. септембра, прослављена је канонизација Светог Софијана, великог румунског духовника и исповедника православне вере. Свету Литургију служио је Архиепископ Доњег Дунава Касијан, заједно са митрополитима и епископима Румунске и Антиохијске Патријаршије.
Свечани тренутак локалног проглашења канонизације Светог Софијана одржан је по завршетку Свете Литургије.
Саборни Томос је прочитао Архиепископ Касијан, након чега је отпеван тропар светоме. У Томосу се наводе бројни моменти из живота Светог Софијана, међу којима и његово учешће у духовном покрету „Несагорива купина“, који је деловао у време комунистичких прогона православне вере у Румунији.
„Свети Софијан је у том периоду усвојио молитвено делање срца, учећи се поред оца Јована Кулигина, човека светог живота, који се формирао у исихастичкој традицији Светог Пајсија Величковског која је постојала у манастиру Оптина.“
Његова Светост Патријарх Румунски Данило упутио је посланицу поводом локалног прослављења Светог Софијана: „У 20. веку, Бог је даровао Румунима велике духовне светилнике који су укрепили народ у вери својим молитвама, делима и поукама. Међу тим великим подвижницима убраја се и Свети преподобни исповедник Софијан са Антима, који је засијао у престоници Румуније својом љубављу и кротошћу“.
Патријарх Данило је истакао три велика дела Светог Софијана: „У његовом светом животу можемо приметити три основна дела која откривају духовни лик овог преподобног. Он је био: исповедник вере у атеистичком режиму, исихастички духовник и фрескописац.“
Архиепископ Касијан истакао је да је локално прослављење Светог Софијана уједно и празник „Апостола Букурешта“, како су га звали. „Био је духовник који никада није осуђивао никога, који је имао љубав чак и према онима који су га мучили.“ Он је, такође, пренео и један савет Светог Софијана: „Дарујте народу мир, али најпре имајте мир Христов у себи.“
Свети Софијан (Богиу) рођен је 7. октобра 1912. године у Куканештима Веким, а упокојио се у Господу 14. септембра 2002. године у манастиру Антим у Букурешту.
Постао је искушеник у манастиру Руги са 14 година. Школовао се у школи за појце у манастиру Добруша, у монашкој богословији манастира Черника (1932–1940), на Академији лепих уметности у Букурешту (1940–1945), и на Богословском факултету у Букурешту (1942–1946).
Замонашен је у манастиру Добруша добивши име Софијан 1937, рукоположен за јерођакона 1939, а потом за јеромонаха 1945. године. Манастиром Антим је управљао као игуман у периоду 1950–1955 и у последњим годинама свога живота.
Године 1958. ухапшен је као члан групе „Несагорива купина“ и осуђен на 15 година затвора (ослобођен 1964.). Упокојио се у Господу 2002. године и сахрањен је у манастиру Калдарушани.
Свети Архијерејски Синод Румунске Православне Цркве канонизовао га је 2024. године, са даном прослављања 16. септембра, заједно са још 15 исповедника за православну веру 20. века.
Преподобни Софијан са Антима је први канонизован православни светитељ који је живео у 21. веку.
