Украјински расколници насилно заузели још четири православна храма

Украјинска власт и расколници настављају своју кампању прогона против Украјинске Православне Цркве. Стотине храмова је током претходних година насилно отето, при чему су свештенослужитељи и верници често остајали пребијени и крвави.

Од краја септембра забележена су најмање четири нова насилна преузимања храмова:

1. Нагорјани, Черновицка област – 28. септембар

У селу Нагорјани група мушкараца провалила је у храм Рођења Пресвете Богородице. Нападом је руководио познати црквени отимач Роман Гришчук. Када је представник канонске Цркве затражио од нападача да изрецитују 50. или 90. псалам као доказ да су стварни парохијани, ниједан то није могао да учини.

2. Керстенци, Черновичка епархија – 29. септембар

Следећег дана, присталице расколничке структуре под именом „Православна Црква Украјине“ („ПЦУ“) насилно су заузеле храм Преображења Господњег у селу Керстенци. И овај напад је предводио Роман Гришчук, уз пратњу војних капелана и припадника полиције, који су блокирали улаз у село.

Ово није био први покушај – претходни напад догодио се почетком августа.

Састанци „ПЦУ“ ради наводног „преласка“ у њихову расколничку организацију више пута су одлагани због слабе излазности.

Према сведочењу мештана, организатори су се служили уценама, претњама мобилизацијом преко војних центара и митом како би повећали број присутних, али је последњи скуп 23. марта окупио тек око 40 особа.

С друге стране, 28. фебруара је сама парохија одржала своје гласање, на којем је 250 парохијана изгласало останак у окриљу канонске Православне Цркве под омофором Његовог Блаженства митрополита Онуфрија, без иједног гласа против.

3. Минковци, Ровенска област – 4. октобар

Тога дана нападачи су провалили у храм Рођења Пресвете Богородице у селу Минковци. Више од 30 присталица „ПЦУ“ стигло је у раним јутарњим часовима, у пратњи полиције.

Када је протојереј Виктор Савчук одбио захтев полиције да преда кључеве, нагласивши да верска заједница није добила никакво обавештење о „пререгистрацији“ и да храм припада Украјинској Православној Цркви, нападачи су најпре покушали да прорежу врата, а затим су успели да уђу помоћу алата за откључавање.

Сукоби око овог храма трају још од августа, када су активисти покушали да наметну „прелазак“ у „ПЦУ“, док су верници УПЦ изјавили да нису сазивали никакве састанке и да остају верни канонској Цркви.

4. Броди, Лавовска област – 4. октобар

Истога дана у граду Броди, „свештеници“ тзв. ПЦУ одржали су своје прво „богослужење“ у храму Светог Владимира (који су преименовали у Храм Светих Жена Мироносица), који су локалне власти затвориле 2023. године.

Према локалним извештајима, када је парохијски свештеник о. Јарослав Огерук одбио да преда кључеве, припадници организације УНА–УНСО разбили су врата. Чланови исте организације потом су обезбеђивали храм током служења, док је полиција стајала по страни.

Земљиште на којем се налази храм Светог Владимира јесте приватна својина парохијске заједнице УПЦ, коју су верници купили у јулу 2003. године, а храм је подигнут њиховим средствима 2008. године.

У априлу 2023. власти су објавиле затварање храма Светог Владимира – јединог православног храма у граду – и потом организовале лажни „састанак“ о наводном преласку у ПЦУ, на који верници УПЦ нису били примљени.

Дозвољено је дељење садржаја са сајта уз обавезно навођење оригиналног линка ка објави.

Подели ову објаву са другима:

Прихватите пост са радошћу. Пост појачава молитву. Постаје крило њено на путу ка Небу. Пост је моћно оружје против демона. „Овај род (демонски) не изгони се ничим другим, до само молитвом и постом“, рекао је Господ поводом ђавоиманог младића. Болесници примите мајку здравља. Здрави – осигурање вашег здравља. Упитајте лекаре и рећи ће вам како...

Данас ћемо попричати о највећој међу страстима, која порађа све остале – о гордости. Шта је то гордост? Сваки пут када хоћемо нешто да кажемо о њој, окрећемо се оцима који су описали њена обележја. Они гордост посматрају као узрок свих падова, корен и пород сваког зла. Свето Писмо каже да се Бог противи гордима....

Није ли сунце огромно кандило, које је Господ упалио у овоме свету, који је Он створио као храм? Нису ли звезде свећице, које је Господ упалио да би ми људи, када са земље погледамо, помислили: шта је наша дужност у овоме свету? Да Господа славимо! Гле, звезде као свеће пламте да би се ја и...