Писмо Светог Владике Николаја једном трговцу о неочекиваном задржавању
Причаш о чудном догађају из свог живота, који те је задржао да се не утопиш у реци. Путовао си кочијама са два своја рођака на сточни вашар. Скела је превозила свакога сата. И ви сте журили да не изгубите скелу у тај и тај сат. Но наједном сретнете аутомобил, који је јурио великом брзином. Ви хитро затегнете узде и тргнете коње у десно, али аутомобил удари у један точак ваших кола и сломи га. Љутито сте викали за шофером и обасипали га грдњама и клетвама. Гневни и очајни што ћете пропустити скелу у одређени сат ви се дате на оправљање точка. Мучили сте се дуго и дуго док сте сломљени точак некако привезали и оспособили за котрљање. Но кад сте стигли реци, имали сте шта и видети. Несрећа! Скела, препуњена људима, колима и стоком – потонула. Само је испливало на обалу нешто стоке и неколико људи. Све остало отишло под воду. Тада ви уздигнете благодарност Богу и почнете од срца благосиљати онога шофера, што вам је сломио точак и тиме проузроковао ваше закашњење.
Тако то бива посведневно са људима. Љуте се људи на догађаје што их задржавају од њихових планова, али мало доцније увиђају, да је то задржавање било по тајанственом промислу Божијем на њихову корист. Читај шта је написано о Апостолу Павлу и Тимотеју: дошавши до Мизије покушаваху да иду у Витинију, али им Дух не допусти (Дап. 16, 7). И то би на добро.
Случај који ти се догодио научио те је, да се никад више не љутиш на задржавање, кад ово није у твојој власти. И више пута доцније искусио си, да су таква задржавања увек била на неко твоје добро. Нека би се од тебе научили многи самовољни, који би хтели, да све у овом свету бива по њиховој вољи. А теби мир и здравље од Господа.
