Епископ сиромашних отац Темис, чувени мисионар у западној Африци у држави Сијера Леоне, дете је имућне породице александријских Грка, који су под немилим околностима пораста арапско-египатског национализма крајем педесетих година, у доба Насера, морали да напусте вековно огњиште грчке дијаспоре – древни Египат. Родитељи оца Темиса одлучују да се преселе у Мелбурн у Аустралију и са својом децом на британском путничком прекоокеанском броду „Хималаја“ путују тридесет дана, тражећи мирнији и сигурнији живот за своју породицу.
Аустралија тих раних шездесетих година је била наелектрисана расистичким набојем Англосаксонаца према јужним европским народима, који су као економски мигранти почињали да све више и више долазе у Аустралију. То је осетио и млади Темис када је заједно са својом мајком у аутобусу причајући на француском језику добио оштре критике од Англосаксонаца који су им на врло некултуран начин нагласили да је службени језик у Аустралији енглески и да се њиме треба јавно споразумевати. Као 15-годишњак Темис је доживео тада шок, а уједно и једно унутрашње разочарење што није и сам Англосаксонац. Да би се адаптирао у нову средину почео је да игра аустралијски фудбал, који има елементе европског фудбала, рагбија и кошарке. Истовремено је почео да прати савремену енглеску музику тога доба, а и своје име и презиме прилагодио је англосаксонском, од грчког Темистоклис Адамадопулос модификовао га је у енглеску варијанту Теми Адамс.
Беше то доба у свету музике када су у Америци блистали Елвис Присли и Франк Синатра, док су се у Великој Британији појавили револуционарни Битлси и Ролинг Стонси. Заједно са својим аустралијским пријатељима млади Темис оснива прву аустралијску рок групу Флајс (Flies = Мушице) која је врло брзо постала веома популарна због тога што су били музички спој рок жанрова те две велике групе, Битлса и Ролинг Стонса. То је допринело томе да кад је приликом првог гостовања Ролинг Стонса у Аустралији 1965-1966. године као предгрупа управо свирао бенд Флајс са младим басистом Теми Адамсом. После концерта сви су ишли на журку и дружили се и лудирали заједно са Мик Џегером и осталим члановима Стонса. Главни узрок због чега је тада млади студент политичких наука Теми Адамс почео да свира рок музику био је философског карактера јер је под утицајем марксизма тражио да се исправи социјална неправда нанета савременом друштву од стране капитализма, а управо један вид побуне био је рок звук који је долазио од Битлса и Ролинг Стонса.
Џон Ленон је тих година био један од првих Европљана који је почео да долази у контакт са далекоисточном културом и религијом и да практикује махараши јогу. Теми Адамс, не налазећи у грчкој цркви у Мелбурну одговор на смисао живота, постаје члан харе-кришне. Наиме тих година Грчка Православна Црква имала је национални карактер са циљем да окупља само грчку дијаспору. Свештеници, добрим делом незаинтересовани за духовност, више су били национални радници чувајући културно и језичко наслеђе тако да када је млади Темис мучен егзистенцијалним проблемима једном приликом посетивши грчку цркву и упитао тадашњег свештеника о Богу, добио је шарлатански одговор: „Остави Бога на небесима, а ти гледај овде своја посла на земљи!“ Разочаран у православну веру и хришћанство, млади студент и рокер Темис тражио је утеху кроз медитацију и вежбе јоге. Ипак, једном приликом, дошавши на курс јоге у Мелбурну, носећи на ланчићу крст из рокерских побуда као што су носили чланови групе Лед Цепелин, доживео је велико изненађење. Почевши час медитације учитељ јоге видно узнемирен што Темис носи крст, затражио је да га скине! Ипак млади Темис, који је тражио смисао живота и борио се против сваког вида социјалне неправде, није желео да скине крст и то је значило да је часовима јоге и медитације дошао крај.
Видевши бесмисао медитације, као и рок музике, Темис се посветио хуманистичким наукама изучавајући на факултету Маркса, Ничеа, Сартра, а приватно далекоисточне религије. За то време осећао је у себи једну празнину коју ничим није могао да испуни све док није почео да изучава Свето Писмо и то особито Светог Апостола Павла. За време студија изучио је древне језике, старо-грчки, старо-јеврејски, старо-јерменски и коптски. Истовремено почиње да живи светотајински и световрлински и са благословом блажене кончине Архиепископа Аустралије Стилијаноса уписује докторат на Харварду и Принстону, где докторира на Светом Апостолу Павлу и његовом односу са стоицима, изучавајући однос јелинске философије и јеврејске монотеистичке религије Старог Завета. Колико је био предан науци сведочи чињеница да је читаве две године посветио истраживајући смисао речи „трпљење“ у Новом Завету, посебно код стоика и код Апостола Павла. Сам Владика Темис наглашава да на западним универзитетима, као на Харварду, Принстону или Брауну, изучавају личност Господа Исуса Христа као митолошку особу, стога је одлучио да изучава личност Апостола Павла јер њега доживљавају више историјски.
Након докторских студија у Америци постаје професор Богословља на Грчком православном колеџу Светог Андреја у Аустралији. Видевши тешко духовно стање међу младима у Аустралији због језичке баријере нових нараштаја грчке дијаспоре, професор Темис тражио је од архиепископа Стилијаноса да се отвори барем једна црква где ће бити богослужења на енглеском језику. Нажалост, не нашавши на разумевање од стране тадашњег архиепископа, а притом упознавши мисионарско дело мајке Терезе у Индији, почиње да се преиспитује да ли је његов животни позив унутар богословске академске катедре и угодног живота једног професора у Аустралији или нешто друго? Након молитвеног размишљања одлучује да тражи благослов за мисионарење од архиепископа Стилијаноса и одлази у свој родни град Александрију код блаженопочившег патријарха Петра, који га рукополаже у јеромонаха и након две седмице шаље у Кенију 1999. године да буде професор у Богосоловској школи Светог Макарија у Најробију. Након осам година подучавања нових генерација свештеника Александријске патријаршије у Африци одлучује да напусти и то место и да се потпуно посвети сиромашнима и са благословом патријарха Теодора 2007. године одлази у Сијера Лeоне. Ова земља се тада налазила у тешком економском положају због грађанског рата од 1991. до 2002. године, тако да није постојала ни једна православна црква. Са доласком оца Темиса почиње једно велико чудо духовног, педагошког, културног и економског препорода народа у Сијери Лeоне, која се до данас налази у тешком социјалном положају.
Тих првих година живота у Сијери Лeоне (Лавље брдо) једно велико искушење погодило је ту државу и трајало је пуних седам година, а то је била пандемија еболе. Наиме, 2014. године из суседних земаља Гвинеје и Либерије, болест је прешла у Сијера Леоне. Тада је већина Европљана напустила Сијеру Леоне, док је отац Темис био један од ретких „белаца“ који је остао у престоници Фритаун (Слободан град). Пуних седам година трајала је трагедија епидемије и за све то време по сведочењу оца Темиса нико од крштених у Православној Цркви није се разболео од еболе. Осим еболе и глади Сијера Лeоне била је 2017. године погођена великим поплавама, где су после налазили многе људске жртве у блату након повлачења водостаја.
Сијера Лeоне, иако је богата дијамантима, остаје сиромашна земља, захваљујући корупцији политичара који искоришћавају свој народ и њихов труд. Наиме, како сведочи отац Темис, дијаманте које нађу у рудницима политичари продају у Њујорку за двадесет хиљада долара, а за свега сто долара их откупљују од народа, а дневна плата радника је свега 2 долара. Управо се због тога дијаманти у Сијери Леоне називају „крвави дијаманти“. Сама Сијера Леоне могла би бити међу богатијим државама, али нажалост је трећа земља у свету по сиромаштву. У свим тим тешким условима, где влада корупција након грађанског рата, под епидемијом еболе и страшним поплавама, вера у духовни препород Сијере Леоне никада није напуштала оца Темиса.
Отац Темис, иако немајући лично богатство, користи свих ових година лична познанстава постајући просјак за сиромашне у Сијери Леоне. Врло често држи предавања широм Америке, Аустралије, Енглеске, Грчке и других земаља гостујући у парохијским црквама, на телевизијским и радио станицама, сведочећи како о тешком животу народа у Сијери Леоне, али и о њиховом духовном препороду. По речима оца Темиса два су највећа оружја у рукама Православља да задобије друге људе, а то су милосрђе и опраштање. По речима Светог Јована Златоустог пред Богом је веће да будемо милосрдни него да васкрсавамо мртве. А захваљујући опраштању многи су кроз историју постали православни, као и у Сијери Леоне што се десило са једним радником, муслиманом Хасаном. Наиме за потребе мисионарења довезли су један ауто у Сијера Леоне. Њихов радник Хасан одлучио је један дан да га украде и након што је успео у својој намери, не прошавши ни сат времена, нашла га је полиција, пошто се Хасан слупао са аутом. Полиција га је привела и позвала оца Темиса да напише тужбу за крађу, да би се судски процесуирао лопов. На велико запрепашћење свих у полицијској станици, отац Темис је одустао од тужбе, рекавши да је он хришћанин и да прашта Хасану. Сам Хасан био је дубоко дирнут тим чином оца Темиса, па је одлучио да постане православни хришћанин и након катехизације Хасана, отац Темис га је крстио, давши му име Александар. Ускоро је Александар постао и православни свештеник, а Владика Темис назива га данас одмиља отац „лопов“!
Са Божијом помоћи и дарежљивошћу приложника са свих страна света, Владика Темистоклис, отац Темис, подигао је досад четири мисионарска центра у престоници Фритаун: у Тауер Хилу (Tower Hill), у Сике Стриту (Syke Street), у Кро Беју (Kroo Bay) и Ватерлоу (Waterloo). У Сике Стриту, који се налази само два километра од центра престонице, подигао је Цркву Светог Теодора, основну школу, средњу школу и административни центар. Данас, тај мисионарски центар похађа 2000 ђака. У предграђу Ватерлоу, које се налази 33 километра од центра, саграђена је Црква Васкрсења Христовог, основна школа, средња школа, сиротиште, клиника, установа за децу са инвалидитетом, трпезарија, администрација, зграда за особље и конак за посетиоце. Тренутно обе школе похађа 800 деце, док у сиротишту борави 32 ђака и у установи за децу са инвалидитетом 70 деце. У Тауер Хилу, који се налази у самом центру, одмах иза уреда председника државе, саграђена је Црква Светог Цара Константина и Јелене, учитељски колеџ и библиотека, епископски двор и управа, клиника, мушки и женски интернат и обданиште за децу које похађа око 50 деце. У насељу Кро Беј подигнута је основна школа коју похађа 200 ђака. Све школске установе пружају бесплатно школовање за сву децу, уз свакодневне оброке за све ђаке.
Ипак, највеће што је сазидао досад владика Темистоклис то је жива Црква Христова коју је попут Апостола Павла родио Јеванђељем: Јер ако имате и хиљаде учитеља у Христу, али немате много отаца. Јер вас у Христу Исусу ја родих Јеванђељем. (1. Кор. 4, 15) И заиста досад је отац Темис крстио око 4.000 хиљаде грађана Сијере Леоне у Православље, а колико је гладних нахранио, деце одшколовао, болесних помогао само зна једини Човекољубац, Господ наш Исус Христос. А сам отац Темис поручује деци Сијере Леоне: „Одсад више не морате да просите, ја ћу да просим за вас! Ви ћете бити краљеви, а ја ћу бити ваш просјак!“ Дивни у Господу Исусу Христу отац Темис, доктор богословских наука најпрестижнијих светских универзитета Харварда и Принстона, одличан познавалац философије и антропологије, из свога животног искуства поручује да данас када западна цивилизација прогања из свога друштва Богочовека у сиромашној Сијери Леоне у срцима материјално сиромашне афричке деце рађа се лик Богочовека Исуса Христа која заједно са јерусалимском децом кличу: „Осана Сину Давидову! Благословен који долази у име Господње! Осана на висини!“ (Мт.21, 9)
Архимандрит мр Евсевије Меанџија
Извор: Мисија.срб
