Проф. Таталовић: Ниједан закон не може да замени здраву породицу

Презвитер проф. Владан Таталовић са Православног богословског факултета у Београду, коментаришући најављене измене Породичног закона, каже да се деца морају штитити у оквиру породице, а не да се стављају насупрот породици. Он је за РТ Балкан навео да је став Српске Православне Цркве да дете има права, али не против својих родитеља, не мимо родитеља, него у заједници са родитељима. „Најбољи интерес детета треба да се тумачи у свету породице, а не против ње. Мислим да је мишљење детета важно, али не треба да буде злоупотребљено, као средство заобилажења родитеља”, рекао је он.

Истакао је да ниједан закон не може да замени здраву породицу, да закон може да помогне, али не може никада да потпуно уреди породични живот. „Он (породични живот) се уређује љубављу, вером у Бога, врлинским животом, једним хришћанским ставом. Ако изгубимо ту поверење, ако нема љубави и поверења између родитеља, деце и друштва ми смо ту давно себе изгубили. Мислим да би било важно да будемо мудри, сложни, јер деца су нам највеће богатство.”, рекао је Таталовић.

Проф. Таталовић посебно је указао на члан 62 измене Породичног закона где се каже да дете већ од 15 година, које је способно да самостално расуђује, може да да пристанак на медицинску меру, што се може тумачити веома широко у контексту промене пола.

„Ми смо видели раније у закону из 2005. године да је била реч о медицинском захвату, где се мисли на конкретну интервенцију. Када је у питању медицинска мера тумачење је још шире, па се заправо и не зна на шта се све односи. То може да укључује интервенције које нису само хируршког карактера него подразумевају терапије, било шта што може да утиче на антрополошку, биолошку структуру дечјег развоја. Једном када се крочи на тај пут промене пола, идентитета, тај пут је неповратан. Без обзира што постоје у јавности неки гласови који кажу да се то може вратити, што није истина, долази до трајних оштећења, трајних психичких оштећења”, рекао је он.

Таталовић сматра да се такве медицинске одлуке малолетника морају строго дефинисати амандманима и додатним коментарима, да не остану у тако широком формату где се онда свашта може дозволити. Говорећи о забрани физичког кажњавања деце, он је рекао да родитељ мора да има ауторитет. „Никако да се дете кажњава физички без разлога, али дете мора да осети ауторитет родитеља. И да буде отац – отац, мајка – мајка. Разумем и страх код људи, да ли ће стално бити под неким надзором”, рекао је Таталовић.

Неспорно је, како је рекао, да дете треба да буде заштићено, јер је оно дар и да његово достојанство мора бити у средишту сваког закона. „Међутим, право је питање ко тумачи шта је најбољи интерес детета. То је кључно питање. Ако то питање остане нејасно, отворено за широка тумачења онда постоји реална опасност да се то право родитељима постепено одузима, а да неко други преузме улогу васпитача детета (можда држава)”, навео је Таталовић.

РТ Балкан

Дозвољено је дељење садржаја са сајта уз обавезно навођење оригиналног линка ка објави.

Подели ову објаву са другима:

Не треба бити много маштовит, нити сувише познавати историјски контекст, да би се уопште замислила слика – приказ Српске Православне Цркве на филмском платну у социјалистичкој Југославији. При том сагледавању можда најпре треба поћи од једне иначе лепе филмске приче, Бановић Страхиње, у коме су најнегативнији ликови (Влах Алија је само антихерој) заправо православни свештеници...

Спољашњи, видљиви, телесни греси су најчешће пројава унутрашњих греховних стања или су, пак, директно повезани са њима. На примеру блуда, који је груб спољашњи грех, смо видели како све заправо полази од простих помисли, које временом прерасту у озбиљан духовни проблем уколико се не одбаце у зачетку. Сваком греху, дакле, обично претходи нека проста помисао,...

Кренимо од исповести спољашњих, видљивих, телесних, и самим тим лако уочљивих грехова. Неке од тешких грехова који спадају у ову групу, какви су убиство, прељуба, блуд и крађа, већ смо навели у првом делу и објаснили њихов ужи и шири контекст. Уколико су ови тешки греси почињени у буквалном, непосредном смислу, треба да буду исповеђени...