Духовни живот претпоставља пре свега борбу. Он подразумева борбу са страстима, са грехом, са својим рђавим склоностима. Када човек упозна суштину те борбе, када се удуби у самога себе и погрузи у духовни, унутрашњи свет, онда види да су тамо присутне неке жеље и осећања који су му потпуно страни. Тада постаје свестан да у тој борби учествују и мрачне силе, то јест демони.
У борби против лукавих демона човек све више схвата колико је слаб и колико му је неопходна помоћ одозго. Другим речима – схвата колико му је неопходна молитва. У њему се образује такав облик смирења који се назива „неуздање у себе“, а који са своје стране порађа другу врлину – молитву. Мада се могу користити различита молитвословља, нарочито погодно и моћно средство у борби са страстима представља Исусова молитва.
У Исусовој молитви ми призивамо најсветије име Господа Исуса Христа. За оне који ће у будућности веровати у њега, Спаситељ је својим ученицима и апостолима рекао: „Именом мојим изгониће демоне“ (Мк. 16, 17). Ово се односи не само на буквално истеривање демона из демонизованих људи, него и истеривање демона у смислу победе над страстима у сопственој души.
Исусова молитва учи нас да свуда стојимо пред Богом, где год да се налазимо, шта год да радимо, па и када смо окружени такозваном световном сујетом. Уз помоћ Исусове молитве најлакше је у било каквим околностима сачувати унутрашњу слободу – не потчињавати се нечистим, греховним, лукавим помислима, већ увек изнова раскидати општење са њима, и увек изнова сједињавати свој ум са Господом.
Исусова молитва поседује свеобухватни садржај, без обзира на то што је кратка. Ако се у првом делу Исусове молитве помиње име Исуса Христа – „Господе Исусе Христе, Сине Божији“ – у другом делу садржана је сва наша нада, целокупно наше стремљење, сва наша осећања изражена једноставним речима: „Помилуј ме, грешног“.
Која је реч свеобухватнија од „помилуј“? Ми молимо милост, а у милости је садржано све. Последња реч Исусове молитве – „грешног“ – помаже нам да непрестано имамо на уму своју греховност и да стекнемо свеобухватну врлину – покајање. Сваки човек може да се, попут цариника, просто и с покајањем моли Исусовом молитвом. Зато што се кроз покајање враћа Богу, кроз покајање се избавља од својих грехова, чак и тешких и смртних.
Исусова молитва погодна је још и зато што можемо да је обављамо чак и у околностима које, рекло би се, за молитву нису прикладне. Тешко је у јавном превозу узети молитвеник и читати, на пример, правило пред Свето Причешће. У неповољним околностима много је једноставније молити се Исусовом молитвом и на тај начин сабирати свој ум.
Претпоставимо да нас неко гура или да се понаша неотесано – та иста Исусова молитва помоћи ће нам, уз известан труд са наше стране, да савладамо гнев и раздражљивост. Она нас теши, сједињује с Богом и помаже нам да победимо страст гнева која се, нажалост, често показује у међуљудским односима.
Исусовом молитвом могуће је бавити се и када переш, и када куваш, и када пеглаш, или уз било какав други посао који не захтева озбиљну пажњу. Чак и ако су заузет интензивним интелектуалним радом, можеш повремено да направиш паузу и кажеш две-три Исусове молитве.
У духовном животу дневни распоред има веома велик значај. И у великој мери од нас самих зависи како планирамо свој дан. Зато треба да покажемо разборитост и да дан организујемо тако да нам остане времена за молитву. Налазимо времена за доручак, ручак и вечеру, за разговоре са укућанима, за дружење са пријатељима, за дуге телефонске разговоре, али… не налазимо времена за молитву. Зашто? За то је крива наша неорганизованост. Ово се догађа зато што молитви не придајемо потребан значај. Када се човек потруди око Исусове молитве, она доноси много дивних својстава: и душевни мир, и спокојство, и власт над собом, и унутрашњу сабраност, и кротост, и смирење, и трпељивост у односу на невоље. Укратко речено, најважније је да Исусова молитва помаже човеку да живи по Јеванђељу. Уз помоћ Исусове молитве ми стичемо врлине и уз помоћ молитве, тог духовног мача, боримо се са грехом.
