Мироточиле иконе Светог апостола Луке и Светог царевића Алексеја током монашења у Манастиру Бошњане

Епископ хвостански Алексеј служио је Свету архијерејску Литургију у Манастиру Светог Луке у селу Бошњане у Епархији крушевачкој, на трећи дан Божића, када Српска Православна Црква прославља празник Светог првомученика и архиђакона Стефана.

У светињи из 14. века, у којој је дуги низ година био игуман и којој се, како и сам сведочи, увек са радошћу враћа, Владика Алексеј је богослужио у присуству великог броја верног народа, сабраног у молитви и благодарењу.

Посебну духовну радост вернима донело је монашење брата Веселина, који је пострижен у чин мале схиме и добио монашко име Иларион. Овај свечани чин био је праћен, на молитвену радост сабраних, видљивим мироточењем икона Светог апостола и јеванђелисте Луке и Светог царевића Алексеја.

О овом догађају Епископ Алексеј је записао: „Брат Веселин је замонашен у чин мале схиме, добивши име Иларион, уз велики благослов мироточења икона Светог Луке и Светог царевића Алексеја.“

Сабрање у манастиру Светог Луке настављено је у духу празничне радости за трпезом љубави.

Дозвољено је дељење садржаја са сајта уз обавезно навођење оригиналног линка ка објави.

Подели ову објаву са другима:

Презвитер проф. Владан Таталовић са Православног богословског факултета у Београду, коментаришући најављене измене Породичног закона, каже да се деца морају штитити у оквиру породице, а не да се стављају насупрот породици. Он је за РТ Балкан навео да је став Српске Православне Цркве да дете има права, али не против својих родитеља, не мимо родитеља,...

Не треба бити много маштовит, нити сувише познавати историјски контекст, да би се уопште замислила слика – приказ Српске Православне Цркве на филмском платну у социјалистичкој Југославији. При том сагледавању можда најпре треба поћи од једне иначе лепе филмске приче, Бановић Страхиње, у коме су најнегативнији ликови (Влах Алија је само антихерој) заправо православни свештеници...

Спољашњи, видљиви, телесни греси су најчешће пројава унутрашњих греховних стања или су, пак, директно повезани са њима. На примеру блуда, који је груб спољашњи грех, смо видели како све заправо полази од простих помисли, које временом прерасту у озбиљан духовни проблем уколико се не одбаце у зачетку. Сваком греху, дакле, обично претходи нека проста помисао,...