Сви људи желе да имају радост. Сви желе да се радују! Многи пак покушавају да нађу радост тамо где је нема. Једни радост траже у уживањима, други у проводу и забави, трећи у новцу и богатству, у самохвалисању и много чему другом. Но, има ли истинске радости у томе? Та радост је материјална, световна, а световна радост не насићује душу, и човеково срце остаје празно. Зар је радост у новчанику, ма колико он пун био? Колико је само људи који имају препуне новчанике, али радости немају!

Једино у близини Божијој човек налази истинску, вечну радост. Онолико колико човек живи у складу са вољом Божијом, толико, већ у овом животу, у извесној мери, осећа предукус рајске радости. Од нас зависи да ли ћемо у овом животу макар делимично доживети рајску радост и већ овде се усмерити ка Рају, или ћемо пак делимично доживети адску муку и – спаси нас, Боже, од тога! – већ овде се усмерити ка аду. Што више човек чини добро, то већу радост осећа. Што више чини зло, тим више страда његова душа.

✦ ✦ ✦

Најважније од свега јесте да човек позна најдубљи смисао живота, а он се садржи у спасењу душе. Поверовавши у Бога и вечни живот, човек постаје свестан да је овоземаљски живот пролазан, и припрема се за путовање у други свет. Ми ретко размишљамо о томе да нико од нас неће избећи смрт. Најдубљи смисао живота треба да познају сви људи. Ако би сви они то достигли, потпуно би ишчезле неправедне тежње, непрестане свађе и остали плодови егоизма. Истинска, чиста радост може се задобити само поред Христа. Сјединивши се с Њим кроз молитву, осетићеш да ти је душа до краја испуњена.

✦ ✦ ✦

Као што детенце удаљено од мајке пати, тако и човек удаљен од Бога пати, мучи се. Човекова удаљеност од Бога је пакао. Сразмерно својој удаљености од Бога, људи већ у овом животу осећају тескобу, а у другом животу та тескоба постаће вечна. Зато се већ овде предокуша делић рајске радости, у оној мери у којој се живи сагласно вољи Божијој. Када неко чини добро, он осећа радост. Када неко греши, он онда пати. Световна радост доноси напетост духовним људима. То није трајна, истинска радост; она је привремена, тренутна. То је радост која не испуњава човекову душу; пролазна је, а не духовна. Данашњи људи не мисле о вечности. Нису схватили дубљи смисао живота. Нису никада осетили оне друге, небеске радости.

✦ ✦ ✦

Они који се налазе далеко од Христа немају истинску радост. Они се предају маштањима: „Урадићу то и то, ићи ћу тамо и тамо“. Њима указују почасти, они се одају забавама и од тога имају краткотрајну радост, али та радост не задовољава њихову душу. Многи људи имају све у животу, али су притом тужни зато што им недостаје Христос.

✦ ✦ ✦

Данашњи људи само негде журе и јуре. Час су на једном месту, час на другом, па онда на трећем… О вечном животу нимало не размишљају, већ само јурцају за стицањем материјалног богатства. Такав живот, испуњен немиром и непрестаном журбом, није ништа друго до несрећа, адска мука. Не предајмо своје срце духовно бескорисним стварима, не расипајмо га на трице и кучине. Пре свега другог треба да иштемо Царство Божије. То треба да буде наша првенствена брига, а све остало ће нам се придодати. Ако се човек сав преда овоземаљском животу, он губи даровано му време, расипа га улудо. Али, ако се човек не предаје сав овоземаљском животу и припрема се за живот будућега века, његов земаљски живот ће имати смисла. Не сме никада да нам буде свеједно шта ће бити са нашом душом. Ако не будемо о томе размишљали остаћемо привезани за оно што је земаљско и стално ћемо се налазити у стању духовног застоја.

✦ ✦ ✦

Кад видимо човека који је, и поред тога што има све, напет, забринут и тужан, знајмо да му недостаје Бог.