ИСУСОВА МОЛИТВА ЈЕ ЛЕК ЗА ДУШУ КОЈА БОЛУЈЕ ОД СТРАСТИ

Исусова молитва је дата свима – и монасима и мирјанима. Хришћанин је онај који је увек са Христом, а томе служи Исусова молитва. Кроз Исусову молитву, ми смо увек и свуда са Исусом – и у аутобусу, и на завејаним улицама, у самопослузи и на послу, када смо међу пријатељима и међу непријатељима. Исусова молитва је златна веза са Спаситељем. Обично је наш ум заузет потпуно несређеним мислима, оне лутају тамо-амо, смењују се, не дају нам мира, а у срцу нам се крију иста таква хаотична осећања. Ако ум и срце нису усмерени на молитву, онда ће се у њима ројити грешне мисли и осећања. Исусова молитва је лек за душу која болује од страсти.

У „Древном Патерику“ наводи се следеће поређење: Када се котао подгрева на ватри, онда на њега неће слетети ниједна мува са својим бактеријама, а када се котао хлади, тада се по њему крећу разни инсекти. Тако је и са душом. Када је загрејана молитвом, она је недоступна свим лошим утицајима демона. Они душу искушавају када се она хлади, када пламен молитве у нама почне да се гаси. Али када се поново помолимо, искушења се распрше. То свако може да провери на сопственом примеру: у тренуцима жалости, када нас притискају проблеми или се срце кида од лоших мисли, треба да почнемо да се молимо Господу, говорећи Исусову молитву – и навала злих мисли ће спласнути.

Молитва Исусова је крајње потребна управо мирјанима. Она делује спасоносно у многим свакодневним ситуацијама. Ако осећаш да ћеш ускоро планути, изаћи из себе, ако хоћеш да изговориш ружну реч или имаш нечисте жеље, заустави се и почни у свом уму полако да изговараш Исусову молитву. Изговарај је с пажњом, страхопоштовањем, покајањем, и видећеш како се налет страсти повлачи, све унутар тебе смирује и враћа на своје место.

Истину говорећи, страсни човек је онај који се не моли. Без молитве никада нећеш бити с Богом. А ако не будеш с Богом, шта ће ти онда бити у души? Исусова молитва је најдоступнија, једноставних речи, али дубоког смисла, молитва коју можеш имати уз себе у свако време и на сваком месту. Још су свети оци називали Исусову молитву „царицом врлина“, због тога што она привлачи све остале врлине. Стрпљивост и скрушеност, уздржаност и чедност, милостивост и љубав – све то је повезано с Исусовом молитвом.

Постоје, наравно, и одређене грешке које праве мирјани. Ни у ком случају не треба изговарати Исусову молитву ради неког душевног усхићења и притом не треба замишљати којекакве призоре. Док изговарамо Исусову молитву не треба да замишљамо никакве слике, већ треба да се молимо пазећи на речи, испуњени страхопоштовањем и кајањем. Таква молитва дисциплинује ум и чисти срце, души постаје лакше, јер споредне мисли и хаотични осећаји одлазе. Молитва Исусова је спасење за сваког хришћанина, у каквој год ситуацији се нашао.

Прочитајте још:

Старац Јефрем Катунакијски – ПОУКЕ О МОЛИТВИ

Архимандрит Аврам Рејдман – ИСУСОВА МОЛИТВА У СВАКОДНЕВНОМ ЖИВОТУ

Ако вам је овај садржај духовно користио, можете подржати наш мисионарски рад донацијом путем Пејпала:

Дозвољено је дељење садржаја са сајта уз обавезно навођење оригиналног линка ка објави.

Подели ову објаву са другима:

Презвитер проф. Владан Таталовић са Православног богословског факултета у Београду, коментаришући најављене измене Породичног закона, каже да се деца морају штитити у оквиру породице, а не да се стављају насупрот породици. Он је за РТ Балкан навео да је став Српске Православне Цркве да дете има права, али не против својих родитеља, не мимо родитеља,...

Не треба бити много маштовит, нити сувише познавати историјски контекст, да би се уопште замислила слика – приказ Српске Православне Цркве на филмском платну у социјалистичкој Југославији. При том сагледавању можда најпре треба поћи од једне иначе лепе филмске приче, Бановић Страхиње, у коме су најнегативнији ликови (Влах Алија је само антихерој) заправо православни свештеници...

Спољашњи, видљиви, телесни греси су најчешће пројава унутрашњих греховних стања или су, пак, директно повезани са њима. На примеру блуда, који је груб спољашњи грех, смо видели како све заправо полази од простих помисли, које временом прерасту у озбиљан духовни проблем уколико се не одбаце у зачетку. Сваком греху, дакле, обично претходи нека проста помисао,...